Kur'an Časni

Pa tako mi Gospodara tvog, sigurno ćemo ih sve pitati,

O ljudi! Uistinu, Mi smo vas stvorili od muška i ženska, i učinili vas narodima i plemenima, da biste se upoznavali. Uistinu! Najplemenitiji od vas kod Allaha, je najbogobojazniji između vas. Uistinu, Allah je Znalac, Obaviješteni.

I navedi im primjer stanovnika grada, kad mu dođoše izaslanici;

I kad im se kaže: "Bojte se onog šta je ispred vas i šta je iza vas, da bi vam se smilovalo."

Zar ne vidi čovjek da smo ga Mi stvorili od kapi sperme, pa gle! on protivnik otvoreni.

I dozivaće stanovnici Dženneta stanovnike vatre: "Doista smo našli ono što nam je obećavao Gospodar naš istinitim, pa jeste li našli ono šta je obećavao Gospodar vaš istinitim?" Reći će: "Da." Tad će objaviti muezzin među njima: "Prokletstvo Allahovo je nad zalimima,

Oni koji su se uzoholili rekoše: "Uistinu, mi smo u ono u što vjerujete, nevjernici!"

I izvuče ruku svoju, tad gle! ona bijela za posmatrače.

I reci vjernicama da obore poglede svoje i čuvaju furudže svoje, i neka ne pokazuju ukras svoj, izuzev šta je vanjsko od njega; i neka pokrivače svoje stave na grudi svoje, i neka ne pokazuju ukras svoj, izuzev muževima svojim ili očevima svojim, ili očevima muževa svojih, ili sinovima svojim ili sinovima muževa svojih, ili braći svojoj ili sinovima braće svoje, ili sinovima sestara svojih ili ženama svojim, ili onom šta posjeduju desnice njihove, ili slugama svojim od ljudi koji nemaju sposobnost, ili djeci koja ne spoznaju awrete žena. I neka ne udaraju nogama svojim da bi se saznalo šta kriju od ukrasa svog. I pokajte se svi Allahu, o vjernici, da biste vi uspjeli.

Ne činite poziv Poslanikov među vama, kao poziv vaš, jednih drugima. Doista Allah zna one od vas koji se izvlače kradom. Zato neka se pripaze oni koji izbjegavaju naredbu njegovu, da ih ne snađe iskušenje ili ih ne pogodi kazna bolna.

I ne! Kunem se dušom samooptužujućom!

Teško tebi i teško,

A neće je zaželiti nikada, zbog onog šta su unaprijed poslale ruke njihove; a Allah je Znalac zalima.

I kad je podizao Ibrahim temelje Kuće i Ismail: "Gospodaru naš! Primi od nas. Uistinu! Ti, Ti si Onaj koji čuje, Znalac.

Da bi nosili terete svoje sve na Dan kijameta i nešto od tereta onih koje su zaveli bez znanja. Doista je loše šta će nositi!

I pripisuju Allahu kćeri - slavljen neka je On - a sebi šta žele!

Reći će drug njegov: "Gospodaru naš! Nisam ja uzrokovao da on prevrši, nego je bio u zabludi dalekoj."

Iskusite fitneluk svoj. Ovo je ono šta ste požurivali.

A tako smo svakom vjerovjesniku načinili neprijatelja između prestupnika. A dovoljan je Gospodar tvoj Vodič i Pomagač.

I (dio) noći - pa čini sedždu Njemu i slavi Ga noću dugo!