Zanimljiva predaja o boravku Muhammeda, alejhisselam, na Aršu u noći Mir'adža

Kategorija

Napomena
Ovo je predaja koja se prema nekim izvorima veže za Resulullaha, Muhammeda, alejhisselam, a ovom prilikom je priređena iz zbirke hadisa ''Tako je govorio Muhammed Resulullah'' koju je priredio Ahmed Mehmedović (izdana u Tuzli, 1991.)

 Muhammed (a.s.) je rekao:

»Kada sam stupio u Arš, htio sam izuti svoju obuću. Tada sam čuo glas od Alla ha:

»Ne skidaj obuću! Arš i Kursijj su počašćeni pod tvojom obućom«.

Rekoh:

»Moj Rabbe, mom bratu Mu sau Si rekao: »Skini obuću svoju, ti si u svetoj dolini Tuva!«

Uzvišeni odgovori:

»Približi Mi se, Ebul-Kasi me! U Mene, Musa nije kao ti. Da, Musa je razgovarao sa Mnom, ali ti si Moj miljenik. Musa je tražio da Me vidi. Rekao Sam mu: »Nećeš Me vidjeti prije nego Moj miljenik«.

Zatim čuh glas iznad sebe:

»Ja dižem hidžab (zastor) koji je .izmedu Mene i tebe!«

Kad Allah podi že hidžab, rekoh u zanosu: »Moj Odgojitelju: Ettehijja tu lillahi ve-s-salavatu ve-t-taj-jibatu! - Najljepši selam Allahu i poštovanje i sva dobra djela!«

»Es-selamu alejke, ejjuhe-n-nebijju, ve rahmetullahi ve berekatuhu!« - »I tebi selam, vjerovjesniče, i Alla hova milost i blagoslovi« - reče Uzvišeni Allah.

Ja dodadoh: »Es-selamu alejna ve ala ibadillahi-s -salihin!« - Selam svim nama i svim dobrim robovima Allahovim. A Džibril-alejhi-s-selam - uzdahnu: »Ešhe du en la ilahe illallah, ve ešhedu en ne Muhammeden abduhu ve resuluhu!« - Svjedočim da je samo Allah Bog, i da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik.

Uzvišeni reče:

»Približi Mi se, Ebul Kasime!«, - i ja se približih do najbližeg odstojanja. Upita me:

»Čime ćeš Me počastiti, Moj Miljeniče?«

»Mojim robovanjem Tebi«, - odgovorio sam. Uzvišeni tada objavi: »Subha nellezi esra bi abdihi lejlen...« - Uzvišen je Onaj koji Svog roba prenese jedne noći...

Onda me upita: »Šta tražiš od Mene?« Odgovorih: »Ummet!« »Pogledaj«, reče On, Uzvišeni, - ispred sebe«. Pogledao sam i vidio veliko, beskrajno more, a u njemu jedno drvo, na tom drvetu ptica i u njezinu kljunu malo zemlje, koliko jed no zrno. Veličanstveni i Moćni reče: »More - to je Mo ja milost, ono drvo - to je dunjaluk, ptica je tvoj um met, a ona mrva zemlje u njezinu kljunu - to su grijesi tvoga ummeta. Da ona ptica ispusti onu mrvu zemlje da li bi se to primijetilo na morskoj površini? Nemoj bri nuti za grijehe tvoga ummeta, Ja Sam Najmilostviji. Kad oni ne bi griješili, stvorio bih ljude koji griješe i op raštao im. Još dodade: »Tvom ummetu je jedna trećina grijeha oproštena tvojim noćašnjim dolaskom, druga trećina će im biti oproštena tvojim šefa'atom na Sud njem danu, a treća trećina će im biti oproštena Mojom milošću i oprostom«.

(Tefdžiru tesnimi fi kalbin selim)