Kur'an Časni

Kad carevi osvoje neki grad" – reče ona – "oni ga razore, a ugledne stanovnike njegove učine poniženim; eto, tako oni rade.

Reče: "Uistinu, kad kraljevi uđu u grad, unerede ga i učine ugledne stanovnike njegove poniznim, i tako (uvijek) rade.

وَإِنِّي مُرْسِلَةٌ إِلَيْهِمْ بِهَدِيَّةٍ فَنَاظِرَةٌ بِمَ يَرْجِعُ الْمُرْسَلُونَ

Poslaću im jedan dar i vidjeću sa čime će se izaslanici vratiti.

I uistinu, ja ću im poklon poslati, te ću vidjeti s čim se vraćaju izaslanici."

فَلَمَّا جَاءَ سُلَيْمَانَ قَالَ أَتُمِدُّونَنِ بِمَالٍ فَمَا آتَانِيَ اللَّهُ خَيْرٌ مِمَّا آتَاكُمْ بَلْ أَنْتُمْ بِهَدِيَّتِكُمْ تَفْرَحُونَ

I kad on pred Sulejmana iziđe, ovaj mu reče: "Zar da blagom mene pridobijete? Ono što je Allah meni dao bolje je od onoga što je dao vama. Vi se onome što vam se daruje radujete!

Pa pošto (izaslanik) dođe Sulejmanu, (Sulejman) reče: "Zar da mi pružite bogatstvo? Pa ono što mi je dao Allah bolje je od onog šta je dao vama. Naprotiv, vi s poklonom svojim likujete."

ارْجِعْ إِلَيْهِمْ فَلَنَأْتِيَنَّهُمْ بِجُنُودٍ لَا قِبَلَ لَهُمْ بِهَا وَلَنُخْرِجَنَّهُمْ مِنْهَا أَذِلَّةً وَهُمْ صَاغِرُونَ

Vrati se njima! Mi ćemo im dovesti vojske kojima se neće moći oduprijeti i istjeraćemo ih iz Sabe ponižene i pokorene."

Vrati se njima. Pa sigurno ćemo im doći s vojskama, neće oni imati moći nad njima, i sigurno ćemo ih protjerati iz nje ponižene, i oni će biti prezreni.

قَالَ يَا أَيُّهَا الْمَلَأُ أَيُّكُمْ يَأْتِينِي بِعَرْشِهَا قَبْلَ أَنْ يَأْتُونِي مُسْلِمِينَ

O dostojanstvenici, ko će mi od vas donijeti njezin prijesto prije nego što oni dođu da mi se pokore?

Reče: "O velikani! Koji od vas će mi donijeti prijesto njen, prije no što mi dođu pokorni?"

قَالَ عِفْرِيتٌ مِنَ الْجِنِّ أَنَا آتِيكَ بِهِ قَبْلَ أَنْ تَقُومَ مِنْ مَقَامِكَ ۖ وَإِنِّي عَلَيْهِ لَقَوِيٌّ أَمِينٌ

Ja ću ti ga donijeti" – reče Ifrit, jedan od džina – "prije nego iz ove sjednice svoje ustaneš, ja sam za to snažan i pouzdan.

Reče Ifrit od džinna: "Ja ću ti ga donijeti prije no što ustaneš sa mjesta svog. A uistinu, ja sam za to jak, pouzdan."

قَالَ الَّذِي عِنْدَهُ عِلْمٌ مِنَ الْكِتَابِ أَنَا آتِيكَ بِهِ قَبْلَ أَنْ يَرْتَدَّ إِلَيْكَ طَرْفُكَ ۚ فَلَمَّا رَآهُ مُسْتَقِرًّا عِنْدَهُ قَالَ هَٰذَا مِنْ فَضْلِ رَبِّي لِيَبْلُوَنِي أَأَشْكُرُ أَمْ أَكْفُرُ ۖ وَمَنْ شَكَرَ فَإِنَّمَا يَشْكُرُ لِنَفْسِهِ ۖ وَمَنْ كَفَرَ فَإِنَّ رَبِّي غَنِيٌّ كَرِيمٌ

A ja ću ti ga donijeti" – reče onaj koji je učio iz Knjige – "prije nego što okom trepneš." I kad Sulejman vidje da je prijesto već pored njega postavljen, uzviknu: "Ovo je blagodat Gospodara moga, koji me iskušava da li ću zahvalan ili nezahvalan biti. A ko je zahvalan – u svoju je korist zahvalan, a ko je nezahvalan – pa, Gospodar moj je neovisan i plemenit.

Onaj kod kojeg je znanje iz Knjige, reče: "Ja ću ti ga donijeti prije no što ti se vrati treptaj tvoj." Pa pošto ga vidje kod sebe postavljenog, (Sulejman) reče: "Ovo je iz blagodati Gospodara mog, da bi me iskušao - zahvaljujem li ili ne zahvaljujem. A ko zahvaljuje, pa samo zahvaljuje za dušu svoju; a ko poriče - pa uistinu! Gospodar moj je Neovisni, Plemeniti."