Kur'an Časni

I nije on govor pjesnika; malo što vjerujete!

Tako smo tebe poslali u zajednicu prije koje su već prošle zajednice, da im učiš ono šta ti objavljujemo, a oni ne vjeruju u Milostivog. Reci: "On je Gospodar moj; nema boga osim Njega; u Njega se pouzdavam i Njemu je povratak moj."

Tako; i oženićemo ih hurijama lijepih krupnih očiju,

O Vjerovjesniče! Reci ženama svojim: "Ako želite život Dunjaa i sjaj njegov, tad dođite! Daću vam zadovoljštinu i pustiti vas puštanjem lijepim."

Ako se ne okanu munafici i oni u srcima čijim je bolest, i agitatori u Medini, sigurno ćemo te podstaći protiv njih, zatim neće biti tvoje komšije u njoj, izuzev malo.

I ne tjeraj one koji prizivaju Gospodara svog jutrom i navečer, želeći lice Njegovo. Nije na tebi od računa njihovog ništa i nije od računa tvog na njima ništa, pa da ih otjeraš i budeš od zalima.

I podarili smo mu Ishaka i Jakuba; svakojeg smo uputili; i Nuha smo uputili ranije; i od potomstva njegovog Dawuda i Sulejmana i Ejjuba i Jusufa i Musaa i Haruna - a tako nagrađujemo dobročinitelje -

A ako bi poslušao većinu onih na Zemlji, zaveli bi te s puta Allahovog. Slijede samo pretpostavku i oni samo lažu.

Zar ne znaš da Allah zna šta je na nebu i Zemlji? Uistinu, to je u Knjizi. Uistinu, to je Allahu lahko.

A kad ga takne dobro, odbojan je,

Zar nisi vidio da je Allah stvorio nebesa i Zemlju s Istinom? Ako hoće, odstraniće vas, a dovešće stvorenje novo;

Da bi isplatio Allah svakoj duši šta je zaradila. Uistinu! Allah je brz obračunom.

A Allahova je vlast nebesa i Zemlje. A na Dan kad nastupi Čas, Tog dana će izgubiti lažljivci.

Tad velikani koji nisu vjerovali iz naroda njegovog rekoše: "Ovo je samo smrtnik sličan vama, želi da se istakne nad vama. A da je htio Allah, sigurno bi spustio meleke. Nismo za ovo čuli od naših očeva ranijih.

Žurimo njima u dobrim djelima? Naprotiv, ne opažaju!

Potom sam im ja doista razglašavao i povjeravao im tajno,

Rekoše: "Jesi li nam došao da nas odvratiš od bogova naših? Pa daj nam to čime nam prijetiš, ako si od istinitih!"

Tad su govorili: "Gospodaru naš! Produži (razmak) među putovanjima našim!" Pa su činili zulm dušama svojim, te smo ih učinili pričama i rastrgali ih potpunim kidanjem. Uistinu, u tome su znaci za svakog strpljivog, zahvalnog.

I da mi, pošto smo čuli Uputu, vjerujemo u nju - pa ko vjeruje u Gospodara svog, tad se ne boji gubitka, niti nasilja.

Taj Kitab, u kojeg nema sumnje, Uputa je za bogobojazne,